Kondilomi (HPV): Simptomi, Dijagnoza i Lečenje

Kondilomi, papilomi, polne bradavice – sve su to nazivi za veoma neprijatnu virusnu i polno prenosivu bolest. Ova bolest je posebno neprijatna zbog teškog lečenja, gotovo nemogućnosti potpunog uklanjanja virusa, kao i potencijalne mogućnosti da pređe u kancer.

Šta su kondilomi i šta ih izaziva?

Uzrok nastanka kondiloma je HPV (humani papiloma virus), koji prianja za epitelne ćelije kože i sluzokože, najčešće genitalnog regiona – vagine, anusa i penisa. Virus završava ceo svoj životni ciklus na površini sluzokože, pa se ne može dijagnostikovati analizom krvi.

Postoji preko 80 identifikovanih papiloma virusa, a 30 od njih izaziva polne kondilome. Većina je bezazlena po pitanju prelaza u rak, ali neki tipovi (HPV 16, 18, 31 i 45) stvaraju ravne i skoro nevidljive bradavice koje mogu postati maligne. S druge strane, HPV 6 i 11 predstavljaju najčešće uzročnike kondiloma koji su lako uočljivi, ali ne izazivaju rak.

Kako se prenosi HPV virus?

HPV se prenosi seksualnim putem, čak i blagim dodirom dve sluzokože. Moguća je i vertikalna transmisija sa majke na dete, gde novorođenče može dobiti laringealne papilome (kondilome u grlu). Retko, ali moguće je i širenje kondiloma po telu sopstvenim rukama sa inficiranih mesta na druge delove tela.

Klinička slika i simptomi

Kod muškaraca se kondilomi najčešće nalaze na prepucijumu, frenulumu, sulcusu coronariusu penisa ili otvoru uretre. Kod žena se obično javljaju na zadnjem zidu vestibuluma vagine, velikim i malim usnama, perineumu, a ređe u vagini i na grliću materice.

Kondilomi su obično mekane, izdužene tvorevine često na peteljci, beličaste ili ružičaste boje. U početku su mali, ali vremenom mogu narasti i postati vrlo voluminozni. Moguća je i sekundarna infekcija, maceracija i krvavljenje.

Dijagnoza i moguće greške

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, histoloških i imunoloških ispitivanja. Međutim, često dolazi do pogrešnih dijagnoza – neki lekari mogu pogrešno identifikovati kondilome kao polipozu koja nastaje zbog povećanog lučenja vaginalnog sekreta. Zbog toga je važno tražiti druga mišljenja pre nego što se odredi terapija.

Metode lečenja

Lečenje kondiloma je individualno i može biti iscrpljujuće i dugotrajno. Neke od metoda uključuju:

• Hirurško uklanjanje – odstranjivanje bradavica skalpelom
• Krioterapija – spaljivanje tečnim azotom
• Laser – posebno efikasno za unutrašnje kondilome
• Topikalne terapije – kreme i rastvori (podofilotoxin, trihlorsirćetna kiselina, 5-fluoracil)

Važno je napomenuti da sve ove metode leče samo manifestacije HPV-a, a ne sam virus. Često dolazi do recidiva, pa je potrebno ponoviti terapiju više puta.

Kondilomi tokom trudnoće

Kondilomi se često javljaju kod trudnica i tada pokazuju ubrzano širenje zbog pada imuniteta. Lečenje mora da se sprovodi tokom cele trudnoće, a laserska vaporizacija grlića materice može se izvesti 15-20 dana pre termina porođaja bez rizika za majku i plod.

HPV vakcine

U većini zemalja vakcine protiv HPV-a su obavezne, dok kod nas još uvek nisu. Postoje dve glavne vakcine – jedna štiti od dva kancerogena tipa HPV-a, a druga od četiri. Preporučuju se devojkama između 9 i 26 godina, a najveći efekat imaju ako se primene pre prvog seksualnog kontakta.

Vakcine se daju u tri doze i mogu značajno smanjiti rizik od raka grlića materice. Iako su efikasne, ne leče već postojeću infekciju, već samo sprečavaju novu.

Zaključak

Kondilomi su neprijatna i frustrirajuća pojava, ali uz adekvatnu dijagnozu i terapiju mogu se kontrolisati. Ključno je konsultovati više stručnjaka, pratiti stanje i, ukoliko je moguće, razmotriti prevenciju putem vakcinacije.