Kompletan vodič za polaganje stručnog ispita za lice za bezbednost i zdravlje na radu (BZR)

Polaganje stručnog ispita za sticanje licence lica za bezbednost i zdravlje na radu predstavlja ključni korak za sve koji žele da se profesionalno bave ovom važnom i odgovornom oblastju. Ispit je obiman, zahteva temeljnu pripremu, a zbog najavljivanja novog zakona, mnoge kandidate muči neizvesnost. Ovaj članak ima za cilj da vas detaljno provede kroz celokupni proces - od prijave, preko pripreme, do samog polaganja - na osnovu iskustava kolega koji su već prošli ovaj put.

Šta treba da znate pre početka pripreme?

Stručni ispit se sastoji iz četiri glavna dela: Opšti deo (medjunarodni i domaći pravni izvori), Pismeni deo (izrada procene rizika za dato radno mesto), te Posebni deo koji obuhvata usmeno odbranu procene rizika i odgovaranje iz pravilnika. Važno je napomenuti da se uspešnim polaganjem Opšteg i Pismenog dela stiče pravo da se u sledećem terminu polaže samo preostali Posebni deo, uz plaćanje 70% osnovne cene.

Za prijavu je potrebno podneti obrazac 1A, dokaz o uplati takse i kopiju diplome overenu kod notara, na adresu nadležne uprave. Rok od prijave do poziva za polaganje varira, ali uobičajeno je jedan do dva meseca. Trenutno se polaganja održavaju uz poštovanje strojih epidemioloških mera (maska, rukavice, distanca).

Kako izgleda sam dan polaganja? Iskustva kandidata

Na osnovu brojnih iskustava, tok polaganja je standardizovan. Kandidati se okupljaju u 9 časova, gde se vrši prozivka i identifikacija. Zatim se, po troje, pozivaju u prostorije za polaganje. Ispit obično traje nekoliko sati, a kandidati prolaze kroz pet stanica:

1. Prva soba - Medjunarodni pravni izvori: Pitanja se tiču konvencija, direktiva EU (npr. Direktiva 89/391), prava naših državljana u zemljama EU (jednaki uslovi bez diskriminacije).
2. Druga soba - Domaći pravni izvori: Pitanja iz Zakona o radu, Zakona o BZR, prava iz zdravstvenog i penzijskog osiguranja, radnog vremena, odmora.
3. Treća soba - Pismeni deo (Procena rizika): Dodeljuje se radno mesto (npr. zidar, elektromonter, automehaničar, krojac). Za izradu imate 2 sata. Dozvoljeno je korišćenje samo liste opasnosti i štetnosti koju obezbeđuje komisija, dok je korišćenje lične literature zabranjeno. Ključno je prepoznati da li je radno mesto sa povećanim rizikom.
4. Četvrta soba - Usmena odbrana procene rizika: Ovdje ispituje Marina Furtula ili drugi član komisije. Pitanja se vrte oko postupka procene, grupisanja opasnosti, sadržaja zaključka, određivanja lica za procenu.
5. Peta soba - Pravilnici: Ispituje se poznavanje brojnih pravilnika iz oblasti BZR. Česta pitanja su: mere na gradilištu, zahtevi za mašine, granične i akcione vrednosti buke i vibracija, lekarski pregledi, rad sa azbestom, označavanje cevovoda, prostorije za odmor.

Ispitivači su, prema iskustvima, uglavnom korektni i spremni da pomognu ako kandidat pokazuje osnovno znanje. Važno je biti koncizan i siguran u odgovorima.

Najčešća pitanja i kako da ih savladate

Analizom iskustava, može se izdvojiti lista pitanja koja se često pojavljuju:

• Principi prevencije prema Direktivi 89/391: Izbegavanje rizika, borba protiv rizika na izvoru, zamena opasnog bezopasnijim, davanje prioriteta kolektivnim merama, davanje uputstva zaposlenima.
• Prava naših državljana u EU: Rad pod jednakim uslovima, zabrana diskriminacije i marginalizacije.
• Koordinator vs. lice za BZR: Koordinator angažuje investitor i koordinira bezbednost između investitora i izvođača. Lice za BZR je zaposleno kod izvođača i vodi poslove bezbednosti unutar te firme.
• Šta sadrži stručni nalaz o ispitivanju uslova radne okoline? Podaci o ustanovi i pregledanoj opremi, metodologija, rezultati merenja, zaključak i preporuke.
• Kada je radno mesto sa povećanim rizikom? Kada postoji izloženost opasnostima koje mogu dovesti do teških ili fatalnih povreda (rad na visini, u eksplozivnoj atmosferi, sa kancerogenim materijama itd.).
• Mere na gradilištu: Obuhvataju dokumentaciju (elaborat, procena rizika, pravilnik), obeležavanje, ograđivanje, obezbeđenje saobraćajnica, mere protiv obrušavanja, obezbeđenje prostorija za odmor.

Za učenje je neophodno koristiti važeću literaturu. Osnovu čine zakoni i pravilnici dostupni na sajtu Ministarstva rada. Mnogi kandidati koriste skripte koje se prodaju putem foruma ili društvenih mreža, ali je važno proveriti da li su ažurirane (npr. da li uključuju izmene pravilnika o buci iz 2019. godine, da li je izbačen pravilnik o šumarstvu). Pravilnik o programu polaganja ispita je obavezno štivo jer sadrži tačan spisak propisa koji se ispituju.

Izazov procene rizika: Teorija vs. Praksa

Pismeni deo ispita, izrada procene rizika, predstavlja kamen spoticanja za mnoge. Problemi se javljaju na više nivoa. Prvo, u teorijskom delu, kandidati moraju savladati metodologiju (često se koristi Kinney metoda), a zatim je primeniti na konkretno radno mesto. Ključno je ne samo mehanički popuniti tabelu, već i logički obrazložiti prepoznate opasnosti, verovatnoću i posledice, te predložiti adekvatne mere zaštite.

Još veći jaz postoji između teorije i prakse. Kao što su forumaši primetili, često se u praksi radi površna procena koja ne odražava stvarne rizike, pod pritiskom poslodavca da se "smanje" troškovi. Ovo dovodi do toga da Srbija ima jednu od najgorih statistika povreda na radu u Evropi. Stoga, ovaj ispit nije samo formalnost - sticanje pravog znanja je prvi korak ka promeni kulture bezbednosti na radnom mestu.

Za pripremu ovog dela, neophodno je vežbati na različitim primerima radnih mesta (zidar, viljuškarista, radnik na presi, vodoinstalater). Treba unapred znati koja mesta su po definiciji sa povećanim rizikom, a koja nisu.

Budućnost poslova u oblasti BZR: Novi zakon i licence

Veliku zabrinutost među postojecim i buducim licima za BZR izaziva nacrt novog zakona. Prema njemu, za obavljanje poslova savetnika ili saradnika bi bio potreban određeni broj ESPB bodova (240 ili 180) iz oblasti tehničko-tehnoloških nauka. Ovo bi značilo da bi mnogi trenutni radnici, koji nemaju takav fakultet, a imaju iskustvo i položen stručni ispit, mogli da izgube mogućnost obavljanja posla.

Međutim, u nacrtu se pominje i tranzicioni period i mogućnost za one sa višegodišnjim iskustvom (najčešće se spominje 5 godina). Takođe, uvodi se obavezna licenca koja važi 5 godina, a za njeno obnavljanje bi bilo potrebno prisustvovati edukacijama i skupljati bodove za stručno usavršavanje. Cena licence bi iznosila oko 3000 dinara.

Ove potencijalne promene naglašavaju važnost kontinuiranog obrazovanja i formalizacije ove profesije. Iako izazivaju nelagodu, cilj im je podizanje standarda i stručnosti u oblasti koja je od vitalnog značaja za zaštitu života i zdravlja radnika.

Praktični saveti za uspeh na ispitu

• Započnite na vreme: Gradivo je obimno. Dva do tri meseca redovnog učenja su realan rok.
• Koristite primere: Tražite od kolega primere urađenih procena rizika i skripte sa pitanjima. Razmena iskustava je neprocenjiva.
• Fokusirajte se na suštinu: Ne učite sve napamet. Razumeti suštinu pravilnika i znati gde se šta nalazi često je dovoljno.
• Vežbajte usmeno izlaganje: Procena rizika se usmeno brani. Vežbajte da jasno i koncizno objasnite svoj rad.
• Budite opušteni na ispitu: Ispitivači nisu tu da vas obore, već da provere znanje. Ako zastanete, pokušajte da se setite, oni često pomognu podpitanjem.
• Pratite izmene propisa: Pre polaganja proverite da li su neki pravilnici menjani ili su izbačeni iz programa.

Zaključak: Put ka odgovornoj profesiji

Polaganje stručnog ispita za lice za bezbednost i zdravlje na radu je izazovan, ali ostvariv cilj. Ono zahteva posvećenost, sistematičnost i razumevanje šire slike - da se radi o zaštiti ljudskih života. Iako se zakonski okvir menja i postaje zahtevniji, to je prirodan put ka većoj profesionalizaciji i većem društvenom značaju ove delatnosti. Koristite iskustva onih koji su ispred vas, pripremite se temeljno i pristupite ispitu sa poverenjem u stečeno znanje. Bezbednost na radu nije samo propis, već osnovno ljudsko pravo, a vi ćete biti ti koji će ga štititi. Srećno na ispitu i u vašem daljem radu!